Природно добро „Бајфордова шума“

Природно добро Бањичка шума

Посебну природну вредност „Бајфордове шуме“ чини богатство орнитофауне на основу чега је и проглашена Спомеником природе

Шума се налази на територији општине Вождовац између Булевара ослобођења, улица генерала Павла Јуришића Штурма и Црнотравске улице. Шума се простире поред Булевара ослобођења у дужини 2300м.

Површина заштићеног природног добра износи у данашњим границама 41ха , 58 ари и 50м².

У орографском смислу простор Бањичке шуме представља зараван, део ”Шумадијске греде” са правцем пружања север - југ, на надморској висини 122 - 178 метара. Геолошку подлогу шуме чине квартне наслаге леса, док се еруптивне стене појављују местимично.

Што се тиче хидрографских прилика шума припада сливу Саве. На јужној страни је извориште Бањичког потока који је у доњем делу тока спроведен у канализацију. Поток повремено плави део комплекса.

Некада давно, на овом простору налазила се шума која је искрчена да би се гајило поврће. До Другог светског рата ту је било војно стрелиште а читавом дужином протицао је Бањички поток који је извирао негде у предграђу Краљице Марије (Горњи Вождовац – простор од Вождовачке цркве до стамбеног насеља Бањица) и понирао иза главне Аутокоманде . После Првог светског рата војна команда је на овом месту изградила радионицу за поправку возила, па је по томе данашњи Трг ослобођења популарно назван Аутокоманда, и овај назив се у говору Београђана одржао до данас. Након рата добровољним акцијама од 1948. до 1950. године цео простор је пошумљен. Унет је садни материјал углавном меких лишћара (пајавац, топола, багрем, црни јасен,јавор).

Шумски комплекс Бањица је подигнут на станишту Tilio-Quercetum roboris tilietosum на гајњачи и лесивираној гајњачи. Четинари су сађени касније и чине ивичне засаде. У протеклом периоду знатан број врста дендрофлоре се спонтано инфилтрирао у постојеће антропогене састојине, доприносећи богатству флористичког биодиверзитета.

Због велике изданачке снаге ових врста биљака, развио се густ склоп другог спрата вегетације, односно спрата жбуња и приземне флоре, што је допринело насељавању великог броја птица.

cmsImage9471Дендрофлору првог спрата чине јавори: Acer pseudoplatanus, A.Platanoides,A.dasycarpum, A. negundo са учешћем од 57,20%, храст лужњак са учешћем од 18,70%, топола са учешћем од 7,20% и багрем са учешћем од 5,70%. Најчешће се јављају у чистим састојинама или међусобним комбинацијама.

Јасен-амерички, црни и бели учествује са 4,70% и гледичија са 1,60%. Они су пратеће врсте. Липа се јавља у појединачним целинама. Учешће осталих врста износи око 2%.

Други спрат се састоји од : глога, јавора, багрема, топола, граба, јасена, гледичије, ораха, зова, леска, пасије грожће... Други спрат чине нижа стабла, подраст и шибље. Приземну флору чине: бршљен, јагода, зелени кукурек, длакава љубичица, црвена детелина, власуље итд..

Флору маховина на простору „Бајфордове шуме“ чини 28 врста маховина.

Маховине својим присуством дају значајну улогу у одржавању екосистема и они су врло добри биоиндикатори загеђености воде и ваздуха.

Највећи број живи на бетонском зиду, затим на пањевима, кори дрвета и на земљишту.( Barbula sp.,Grimina sp.,Brachzthecium sp., Homalothecium sp.,Amblystegium sp.,Fissidens sp.,Orthotrichum sp. )

Све ово је допринело да се ова шума прогласи за Природно добро- „Бајфордова шума“ и буде стављена је под заштиту као Споменик природе који је категорисан као значајно природно добро, за које је установљен режим заштите III степена и утврђене мере и услови заштите и коришћења.

Генерални план града Београда који је усвојен 2000. год. третира ”„Бајфордову шуму“” као заштићено природно добро и као таква је евидентирана на Карти трајних добара Београда. Природно добро припада „IV Category“ IUCN класификације. ( Класификација Светске уније за за заштиту природе).

cmsImage9d83Посебну природну вредност чини богатство орнитофауне на основу чега је и проглашена Спомеником природе.

Специјалне заслуге за стављање под заштиту ове шуме има орнитолог и страствени посматрач птица Џон Тимоти Бајфорд који је у периоду од 1986. до 1989. Године интензивно проучавао и посматрао птице, предложио и значајно допринео заштити Бањичке шуме.

Фауну птица чине на основу положаја и вегетацијских карактеристика Бањичке шуме европско-континентални тип са са саставом у коме доминирају врсте птица карактеристичне за листопадне шуме.

Поред природних фактора који утичу на структуру и састав фауне птица битан утицај је имао и антропогени фактор jeр је Бајфордова шума релативно млада, вештачки подигнута састојина.

На самом подручију Споменика природе и његове најуже околине редовно се среће око 60 врста птица од чега су око 35 гнездарица. Од врста које су евидентиране у непосредној близини шуме тј. у отвореним и полуотвореним стаништима рудералног типа најчешће се срећу следеће врсте гнездарица: ветрушка, фазан, бела плиска, обична црвенрепка, грмуша....

Врсте гнездарица карактеристичне за урбана подручија и паркове: кобац, шумска сова, голуб гриваш, велики детлић, зелена жуна, црвендаћ, кос, славуј, велика,плава и сива сеница, креја, златна вуга, зеба.....

Врсте везане за влажна станишта уз Бањички поток су глувара и трстењак рогожар.

Карактеристике урбаних подручија су да пружају повољне услове за зимовање многих врста: јастреб, мишар, полојка, сива жуна, сеоски детлић, краљић, дрозд, сеница, пузић, зеба,...

Присуство птица у градском средишту има одређену вредност не само у погледу заштите биодиверзитета већ и у погледу научних и рекреативних функција.

© ЈКП Зеленило-Београд