Пузавице у врту

Пузавицама, повијушама или лијанама називамо биљке са дугим стаблом које не могу да се одрже без неког ослонца. Има их веома велики број, чак око 200 које успевају на нашим просторима. Имају веома велику примену, посебно у пејзажној архитектури. Служе са једне стране да заклоне неугледне објекте или њихов део, али и да уоквире балкон, заштите од прашине, јаког сунца и непожељних погледа. Оне могу да озелене перголе, али и терасе. Ако у врту нема места да се посади дрво, пузавице на перголи га потпуно могу заменити и учинити тај простор веома погодним за седење.

Пузавице могу бити једногодишње и вишегодишње; могу да доживе старост и до 50 година; неке су стално зелене, а некима лишће током зиме опада. Поједине врсте гаје се искључиво због лепог и декоративног лишћа, али има и оних које имају веома лепе и декоративне цветове. Њихова величина се креће од 2 до 20 метара. За формирање пергола користе се оне које су веће од 2 метра.

Често се користе за озелењавање зидова (вертикално озелењавање) и тада се углавном бирају оне које имају хватаљке-решљике којима се придржавају (бршљан, ампелопсис...). Међутим, многи из страха да им не упропасте зидове не користе пузавице што је својеврсна заблуда. Напротив, пузавизе штите зид од прејаких пљускова, града, али велике жеге, а уз то, не уносе влагу, оне исушују влагу из зидова. Али, ако пузавице немају хватаљке треба им направити уз зид специјалне носаче који од зида треба да буду удаљени око 15 цм. Носачи могу бити од различитих материјала.

Fotografija2481

Како пузавице дуго живе, пре садње им треба изабрати добро место, а посебну пажњу треба поклонити припреми земље јер оне воле хранљиву земљу.

Прво што треба знати је да место садње, јама, треба да буде удаљена од зида, стуба или старог дрвета који би јој могао бити ослонац, око пола метра. Сама садна јама треба да буде 50 цм у пречнику и дубока 60 цм. Прво треба у њу ставити земљу обогаћену прегорелим стајњаком и песком или неким другим органским ђубривом. После садње, биљку треба добро залити и редовно јој одржавати влагу током прва два-три месеца. Редовно их треба заливати и за време великих летњих врућина.

Сваког пролећа треба им додати шачицу неког комплексног минералног ђубрива.

За сунчане положаје препоручују се: Аctinidia, Campsis, Parthenocissus, Wistaria sinensis, Jasminum nudiflorum, руже.

У полусенци добро успевају: Actinidia, Clematis, Hedera, Lonicera Parthenocissus...

Сеновити положаји су погодни за: Clematis,Hеdera, Hydrangea, Lonicera, Parthenocisus....

ВРСТЕ ПУЗАВИЦА:

Parthenocissus ili Ampelopsis је једна од најчешће гајених пузавица за озелењавање зидова. Достиже висину до 20 м. Може имате петопрсне или тропрсне тамнозелене листове који у току јесени добију ватрено-црвену боју. Имају сопствене хватаљке којима се држе за ослонац. Могу покрити површину од 100 до 200 м2.

Copy of IMG 20140412 130713

Hedera – бршљан је зимзелена повијуша која досеже висину од 10 до 20 м. Уз ослонац се причвршћује сопственим кукицама. Леп је у комбинацији са неком цветном пузавицом.

Wistaria sinensis –глицинија, достиже висину до 15 м, а пречник стабла чак и до 15 цм. Код нас се често гаји због изузетно лепих цветова, најчешће боје лаванде који се јављају у пролеће, пре листања у гроздовима величине чак и 60 цм. Често су миришљави и понекад се деси да цвета поново у лето па чак и у јесен. Користи се за перголе и балконе.

Tecoma radicans-текома је листопадна повијуша која достиже висину до 12 м. Има и она коренчиће којима се придржава за подлогу. Листови су јој перасти, цветови трубичасти, дуги 6-8 цм, оранж или црвене боје. Период цветања јој је веома дуг, од јула до септембра.

Clematis –павит: овом роду припада веома велики број врста повијуша са цветовима изузетне лепоте у разним бојама: ружичастој, плавој, тамно и светлољубичастој. Цветају током целог лета. Дужине су око 2м.

Поред наведених врста код нас су најчешће гајене још: Tropaeolum, у народу познат као драгољуб, ладолеж и руже пузавице.

© ЈКП Зеленило-Београд