Монографија „Зеленило Београда“

"Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости" - Иво Андрић

ЈКП "Зеленило-Београд" је почетком месеца Септембра 2006. године издало књигу - монографију "Зеленило Београда", која повезује зеленило Београда са његовим урбаним развојем и урбанистичким планирањем за период од 19. века до данашњих дана.

Промоција монографије је обављена 09.септембра у Старом двору у оквиру туристичко културне манифестације "Дани европске баштине 2006." која је имала за тему "Дрво".

Аутор је Хранислав Милановић, пејсажни архитекта а комплетну ликовну опрему ( корица, омота и прелома монографије ) урадио је ликован уметник и дизајнер Томислав Богдановић. Монографија је штампана у тиражу од 2.000 примерака у формату 31х23цм., на 240 страница, пун колор са преко 280 графичких и фото прилога и упоредним текстом на српском и енглеском језику.

Рецензију су обавили, Гордана Гордић, историчар уметности и др Марко Поповић научни саветник, превод на енглески језик Жанета Миљанић а лектуру и коректуру, Александар Гаон.

Књига је подељена на четири кључна поглавља, то су : Развој Београда, Развој зеленила у Београду, затим опис појединих историја најважнијих паркова и, најзад, приказ предузећа које се деценијама бави унапређивањем градског зеленила. Оваква подела је омогућила да се на једној стране, зеленило Београда повеже са његовим укупним урбаним развојем, и са урбанистичким планирањем као усмеравајућим инструментом, а на другој страни да скрене потребну пажњу на стручну негу јавног зеленила као живе материје, као једног тихог и великог бића без кога не бисмо могли и не бисмо били.

Једном речју ова подела обухвата цео низ: планирање – пројектовање – подизање – коришћење – одржавање – обнову јавног зеленила.

Прва два поглавља представљају преглед двовековног деловања на урбаном развоју Београда и развоју и подизању зелених површина у граду – паркова, скверова,дрвореда, зеленила стамбених насеља, градских, односно приградских шума и излетиша.У овом тексту материја је изложена и издељена у целине са посебним насловима.

Треће поглавље посвећено је монографској обради осам београдских паркова, по избору аутора, који спадају међу најзначајније и најстарије зелене оазе града.

Четврто поглавље посвећено је историјату и структурама градских служби за подизање, уређење и одржавање јавних зелених површина, закључно са садашњим Јавним комуналним предузећем "Зеленило – Београд". Читаоцу су презентовани напори и хтења ранијих генерација да се град озелени, као и делатност, односно структура институције, која се у нашем времену стара о јавном зеленилу Београда. Брига о зеленилу Београда датира више од једног века, али је она институционализована тек 1929. године, оснивањем Одсека за паркове при тадашњој Техничкој дирекцији Града.

Књига је настала као резултат вишедеценијског рада аутора на прикупљању архивске грађе. Схватајући београдско зеленило као део културног наслеђа града намера аутора је била да са истим упозна шири аудиторијум обзиром да о Београду и његовом културном благу постоји знатан број публикација али ни једна која представља овај сегмент наслеђа.

Пејсаж Београда, као мало ког града сликан је веома дуго: из године у годину, из века у век – и тако 2,5 миленијума у његовој дугој и богатој историји.

Зеленило Београда расло је, развијало се и мењало како се мењао град, схватања и потребе о, и у њему, трагало за својом препознатљивошћу, за новим изразом и могућностима.

Данас му печат дају Београдска тврђава са парком , Врачарски плато , широки булевари Новог Београда , Топчидер и остали најстарији паркови али и мале урбане целине и скверови расути по целом граду .

ЈКП "Зеленило –Београд", овог октобра обележава 78 година организованог старања о зеленим површинама Београда, иако је још крајем 19. века београдска општина за ове послове ангажовала квалификоване вртларе из Чешке и Аустроугарске.

Препознајући београдско зеленило као вредно наслеђе предходних генерација,ово комунално предузеће је као свој допринос очувању тог наслеђа, поред професионалне бриге, у циљу упознавања шире јавности са тим богатством издало ову монографију.

У оквиру промоције књигу је јавности представио архитекта, професор др Владимир Мацура, истакавши:

" …књига излази у правом тренутку. Она је историјска потпора данашњим напорима Београда који се протежу од студија биотопа, преко обнављања паркова, до формирања нових урбаних зелених џепова, то је подршка да Београд овај систем зеленила снажније консолидује. Ти напори, подржани Милановићевим текстом и сликом добијају нову перспективу, нову будућност… Пред нама се налази трајно дело, књига која ће бити подједнако важна и нама обичним грађанима и професионалцима – пејзажним и парковским архитектима, али и студентима, свакако и упрaвитељима града…"

Говорећи о књизи и контексту у коме се она појављује Јасенко Лазовић, члан Градског већа, је рекао да су Дани европске баштине добар начин да се Београд боље упозна и да је књига Хранислава Милановића још један допринос том циљу...

Правило каже да је књига објављена кад се заврше трагања по архивима и библиотекама, кад се раштркани подаци сложе у низ догађаја, кад се затурени планови који су нечије идеје поново покажу читаоцима, када се створе могућности да се на основу ње напишу нове, још боље. Надамо се да ће и ова књига имати и ту улогу.