Постављању соларног пуњача „Строубери дрво“ у парку „Митићева рупа“ на Славији, предходили су радови на уређењу овог простора.

 

Радници ЈКП „Зеленило Београд“ за три дана завршили су изградњу платоа површине око 100 м2, постављање ивичњака према зеленој површини, као и планирање и уређење зелене површине око платоа.

 

Ово је четврта локација на којој су Компаније „Телеком Србија“ и „Строубери енерџи“ поставиле соларни пуњач. Напомињемо да је први пуњач постављен испред Установе културе „Вук Караџић“ како би повезао и умрежио младе људе који истражују нешто ново.

 

„Строубери дрво“ је осмислила и направила група студената Београдског универзитета, и оно омогућује корисницима мобилних телефона, музичких плејера, таблет рачунара и дигиталних фотоапарата да допуне своје батерије и на тај начин скрену пажњу на важност коришћења обновљивих извора енергије.

ЈКП "Зеленило Београд" извршило је радове на уређењу зелених површина око Споменика

Поводом обележавања међународног Дана сећања на жртве холокауста и полагања венаца на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, на Старом сајмишту радници „Зеленила Београд“ у оквиру припремних радова, код Споменика и на околним површинама, извршили су радове на крчењу подраста (980 м2), риљању и орезивању шибља, сакупљању, утовару и одвозу шута (38 м3), грабуљању листа (60.000м2), као и на сечи сувих грана и издизању круне стабала на целом потезу.

На потезу од Споменика према реци, постављен је шахт поклопац и извршено је фарбање клупа и ђубријера.

Међународни дан сећања на жртве холокауста установила је 2005. године Генерална скупштина УН, а као датум узет је дан када су 1945. године совјетске трупе ослободиле нацистички логор Аушвиц.

Једна од новина, када је Београд у питању, а која је почела да се реализује од 2011. године, су теретане на отвореном и то, углавном, у оквиру или тик уз паркове и дечја игралишта.

Стамбено насеље у Блоку 1 на Бежанијској коси новијег је датума. О уређењу неуређених слободних међублоковских површина, побринули смо се у протеклој години.

На врху Мон Блан завиорила се застава "Зеленила"

Данас је отворен реконструисани парк код Економског факултета, који је понео име Луке Ћеловића, једног од највећих београдских задужбинара

 

Овај део града је срце Савамале који се налази на  Савском венцу, и ми смо веома поносни што се овај део града налази на нашој општини, рекао је на отварању парка „Лука Ћеловић“ предсеник општине Савски венац Душан Динчић.

 

„Људи када дођу у Београд прво што виде је парк, и нама је врло важно што је он сада уређен и што изгледа као један мали градски трг, међутим не треба заборавити  да је ово место централно језгро града и да је сада једна мала зелена оаза за људе који овде живе. Верујем да ће њима много значити место где ће моћи да се прошетају и да се мало опусте. На овакакв начин свакако се побољшава квалитет живота истакао је Душан Динчић“ .

 

Радници ЈКП „Зеленило Београд“ у мају месецу започели су радове на санацији парка „Луке Ћеловића“, познатијег као парка код Економског факултета. Овај парк простире се на површини од 6.669.00 м², и налази се између улица Гаврила Принципа, Личке, Каменичке, амфитеатара Економског факултета и монтажно-демонтажне гараже у Карађорђевој улици.

 

Вршилац дужности генералног директора ЈКП „Зеленило Београд“ Владимир Богићевић је указао на то да је идеја санације парка била, да се од једне површине која је била прилично мрачна и вегетацијом затворена, и која је имала негативан имиџ међу Београђанима, уреди нова и да се парк просветли. „Да се направи један нови парк, који би био нешто између парка и трга, и да тај парк има функцију коју сваки парк треба да има - да се окупљају млади људи, старији суграђани и да промени имиџ оног парка који је некад имао. Многима је то непознаница, овај парк се зове парк „Луке Ћеловића“, назван је по човеку који је био велики донатор и који је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету. Београд је сада добио један лепо уређен парк, а наше је сада само да га сачувамо рекао је Богићевић“.

 

Пројект санације парка није предвиђао промену површине парка, већ се мењао однос површина чврстих застора према зеленим. Однос чврстих застора и зеленила је 1891.00 м²  чврстих према 1778.00 м^2, зелених, тако да је новим решењем санације  измењен однос површина у корист зелених површина за 99.00 м².Како би се заштитила зелена површина, око парка је постављено 160 металних заштитних стубића.

 

Пројектом санације постојећи застори на пешачким комуникацијама заменили су се новим и трајнијим материјалом. Бетонске плоче дебљине 3цм  уклоњене су и постављен је застор од штампаног бетона дебљине 10цм.

 

1990.00 м² је површина под чврстим засторима, а 4679.00 м² је под зеленилом.

 

Сви садржаји парка пре санације су зaдржани без додавања нових - пешачке комуникације, седење, чесма, осветљење и зеленило.

 

Постојећа чесма зидана од струганичког камена је санирана у мањем обиму, заменом пар камених плоча. Око ње је направљена пјацета, за миран одмор корисника парка.

 

Клупе које су биле у парку тип „Београд“, замењене су, а на њихово место су постављене 38 специјално пројектованих клупа без наслона, 12 са наслоном, као и 20 ђубријера тип „Стара београдска“. 

 

Постојеће светиљке су замењене новим, на истим стубовима чиме се знатно побољшао квалитет осветљења парка.

 

У парку је обновљен травњак и извршена је садња седам високих садница јавора, 16 средњих украсних садница црвене шљиве, као и 2120 садница украсног жбуња.

 

ОСНОВНИ КОНЦЕПТ САНАЦИЈЕ  ОВОГ ПАРКА ЈЕ МОДЕРНИЗАЦИЈА   И  УНАПРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ КАО ДЕЛА АМБИЈЕНТАЛНЕ ЦЕЛИНЕ „СТАРИ БЕОГРАД“ ЗАШТИЋЕНЕ ЗАВОДОМ ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА  КУЛТУРЕ  ГАРАДА  БЕОГАРАДА.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 Лука Ћеловић - Требињац

• Лука Ћеловић (18. октобра 1854, Придворица, код Требиња - 15. август 1929. Београд), велетрговац, рентијер, почетком двадесетог века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, председник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просветни добротвор.

• У јесен 1882. основана је Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним уделима и малим капиталом,  за чијег је председника управног одбора 1899. изабран  Лука Ћеловић.

• Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске Задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти 1929.године. 

• Ћеловић је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету изузимајући мале легате родбини што је износило преко 50 милиона динара. Основао је „Задужбину Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца“ 1926. у склопу прославе дана Светог Саве на Београдском универзитету, његово писмо писмо прочитао је тадашњи ректор Павле Поповић.