Једна од новина, када је Београд у питању, а која је почела да се реализује од 2011. године, су теретане на отвореном и то, углавном, у оквиру или тик уз паркове и дечја игралишта.

Стамбено насеље у Блоку 1 на Бежанијској коси новијег је датума. О уређењу неуређених слободних међублоковских површина, побринули смо се у протеклој години.

На врху Мон Блан завиорила се застава "Зеленила"

Данас је отворен реконструисани парк код Економског факултета, који је понео име Луке Ћеловића, једног од највећих београдских задужбинара

 

Овај део града је срце Савамале који се налази на  Савском венцу, и ми смо веома поносни што се овај део града налази на нашој општини, рекао је на отварању парка „Лука Ћеловић“ предсеник општине Савски венац Душан Динчић.

 

„Људи када дођу у Београд прво што виде је парк, и нама је врло важно што је он сада уређен и што изгледа као један мали градски трг, међутим не треба заборавити  да је ово место централно језгро града и да је сада једна мала зелена оаза за људе који овде живе. Верујем да ће њима много значити место где ће моћи да се прошетају и да се мало опусте. На овакакв начин свакако се побољшава квалитет живота истакао је Душан Динчић“ .

 

Радници ЈКП „Зеленило Београд“ у мају месецу започели су радове на санацији парка „Луке Ћеловића“, познатијег као парка код Економског факултета. Овај парк простире се на површини од 6.669.00 м², и налази се између улица Гаврила Принципа, Личке, Каменичке, амфитеатара Економског факултета и монтажно-демонтажне гараже у Карађорђевој улици.

 

Вршилац дужности генералног директора ЈКП „Зеленило Београд“ Владимир Богићевић је указао на то да је идеја санације парка била, да се од једне површине која је била прилично мрачна и вегетацијом затворена, и која је имала негативан имиџ међу Београђанима, уреди нова и да се парк просветли. „Да се направи један нови парк, који би био нешто између парка и трга, и да тај парк има функцију коју сваки парк треба да има - да се окупљају млади људи, старији суграђани и да промени имиџ оног парка који је некад имао. Многима је то непознаница, овај парк се зове парк „Луке Ћеловића“, назван је по човеку који је био велики донатор и који је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету. Београд је сада добио један лепо уређен парк, а наше је сада само да га сачувамо рекао је Богићевић“.

 

Пројект санације парка није предвиђао промену површине парка, већ се мењао однос површина чврстих застора према зеленим. Однос чврстих застора и зеленила је 1891.00 м²  чврстих према 1778.00 м^2, зелених, тако да је новим решењем санације  измењен однос површина у корист зелених површина за 99.00 м².Како би се заштитила зелена површина, око парка је постављено 160 металних заштитних стубића.

 

Пројектом санације постојећи застори на пешачким комуникацијама заменили су се новим и трајнијим материјалом. Бетонске плоче дебљине 3цм  уклоњене су и постављен је застор од штампаног бетона дебљине 10цм.

 

1990.00 м² је површина под чврстим засторима, а 4679.00 м² је под зеленилом.

 

Сви садржаји парка пре санације су зaдржани без додавања нових - пешачке комуникације, седење, чесма, осветљење и зеленило.

 

Постојећа чесма зидана од струганичког камена је санирана у мањем обиму, заменом пар камених плоча. Око ње је направљена пјацета, за миран одмор корисника парка.

 

Клупе које су биле у парку тип „Београд“, замењене су, а на њихово место су постављене 38 специјално пројектованих клупа без наслона, 12 са наслоном, као и 20 ђубријера тип „Стара београдска“. 

 

Постојеће светиљке су замењене новим, на истим стубовима чиме се знатно побољшао квалитет осветљења парка.

 

У парку је обновљен травњак и извршена је садња седам високих садница јавора, 16 средњих украсних садница црвене шљиве, као и 2120 садница украсног жбуња.

 

ОСНОВНИ КОНЦЕПТ САНАЦИЈЕ  ОВОГ ПАРКА ЈЕ МОДЕРНИЗАЦИЈА   И  УНАПРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ КАО ДЕЛА АМБИЈЕНТАЛНЕ ЦЕЛИНЕ „СТАРИ БЕОГРАД“ ЗАШТИЋЕНЕ ЗАВОДОМ ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА  КУЛТУРЕ  ГАРАДА  БЕОГАРАДА.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 Лука Ћеловић - Требињац

• Лука Ћеловић (18. октобра 1854, Придворица, код Требиња - 15. август 1929. Београд), велетрговац, рентијер, почетком двадесетог века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, председник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просветни добротвор.

• У јесен 1882. основана је Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним уделима и малим капиталом,  за чијег је председника управног одбора 1899. изабран  Лука Ћеловић.

• Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске Задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти 1929.године. 

• Ћеловић је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету изузимајући мале легате родбини што је износило преко 50 милиона динара. Основао је „Задужбину Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца“ 1926. у склопу прославе дана Светог Саве на Београдском универзитету, његово писмо писмо прочитао је тадашњи ректор Павле Поповић.

Поводом прославе Дана ЈКП “Зеленило Београд“, традиционално је и ове године поклонило школоване саднице Београду и Београђанима. Садницу дрена- Cornus florida var. rubra, стару 20 година засадила је у Пионирском парку наша златна Милица Мандић, репрезентативка у теквонду, у присуству радника и менаџмента овог предузећа.

 

„Зеленило Београд“ имa трaдициjу дa нa свojу гoдишњицу- нa дaн кaдa je oснoвaнo прeдузeћe, а од тада је прошло 83 године, зaсaди jeднo дрвo кojих инaчe нeмa нa другим прoстoримa, тaкo дa смo тo и сaдa урaдили. Зaсaдили смo jeдну спeциjaлну  врсту дрeнa. Свe oнo oстaлo штo смo урaдили у зaдњих 7-8 гoдинa допринело је томе да се вeћ пoлaкo фoрмирa jeднa лeja тих рaсaдa кoje смo сaдили у oвим свeчaним трeнуцимa. Зaистa сам прeсрeћaн штo je „Зeлeнилo Београд“ дoживeлo тoликo гoдинa и штo je пoслeдњих гoдинa  нaпрaвилo успeшнe пoслoвe у Бeoгрaду, кaкo у сaмoм пoслoвaњу прeдузeћa, aли и штo je мнoгo вaжниje у срeђeним и урeђeним зeлeним пoвршинaмa кoje свaкoднeвнo користе грaђaни Бeoгрaдa.“- рекао је том приликом генерални директор „Зеленила Београд“ Радован Драшкић.

 

Mилицa Maндић је истакла да радо излази у сусрет акцијама овог типа и да се нада да ће их бити још и убудуће.

 

„Ово је првo дрвo које сам засадила у животу, a нaдaм сe дa нeћe бити пoслeдњe. Лeпo ћe бити нaрeдних пaр гoдинa глeдaти гa како рaстe.“ – поручила је златна репрезентативка.

 

Свој 83. рођендан ЈКП „Зеленило Београд“ прославља и као „Београдски победник“. Награда коју је Привредна комора Београда доделила „Зеленилу“ као предузећу које је својим радом остварило значајне резултате у привређивању и развоју наше привреде, допунила је оно признање које је ово предузеће добило од самих Београђана по чијем мишљењу се ради о једном од најбољих градских предузећа.

 

Само у протеклих годину дана у своје резултате „Зеленило Београд“ је уписало: 11 новоизграђених и обновљених паркова, 53 дечија игралишта и 333 новоизрађена дечија реквизита, 24 спортска терена, 13 теретана на отвореном, нове пет зоне, и стално одржавање јавних зелених површина у граду које се у последње 3 године увећавају за по 3% на годишњем нивоу. Најзначајнија повећања остварена су на одржавању паркова-шума, одржавању  и заштити дрвореда, као и на уређивању и одржавању зелених површина обала и приобаља.

 

Ову радну годину „Зеленила Београд“ обележила је и обнова и уређење 11 већих паркова. То су: Академски, Миљаковачки, Панчићев,  Парк „Луке Ћеловића“ ( код Економског факултета); парк у Блоку 70А на Новом Београду,  Финасијски,  део Топчидерског парка ( урађене су стазе), као и  парк на Белим водама,  на Бановом брду, у Блоку 22 и парк у Блоку 70 на Новом Београду.

 

На дечијим игралиштима по први пут су уграђивани HAGS-ови реквизити, као и  реквизити за децу са посебним потребама. У циљу лепшег изгледа и квалитетнијег уживања наших суграђана на дечијим игралиштима и спортским теренима су уз најсавременије реквизите и подлоге урађени и пратећи радови као што су мање зелене површине и око њих стазе, степениште, платои за мирни одмор, нове клупе и ђубријере. Овакви радови изведени су и у великом броју зелених површина у насељима тзв. међублоковских површина, а нарочито позитивну реакцију грађана изазвала је директна сарадња која је са њима остварена кроз акцију „Мој комшилук – поправимо заједно“.

 

Када је реч о заштићеним природним добрима  у  Бањичкој шуми је саниран Бањички поток и урађена трим стаза. Подигнути су нови дрвореди на Бежанијској коси; Голсвордијевој, Крајишкој улици и на шеталишту поред  Дунава, а уређен је и такозвани урбани џеп у Водоводској  улица бр. 69.

 

Наравно, и ове године у две садне сезоне, хиљаде цветних садница засађено је широм града, а одржана је и јубиларна акција „За зеленији Београд“. Успешно се реализује и Стратегија пошумљавања  Београда којом је предвиђено да се у овој години посади 7000 садница. Од тога је у пролећном периоду (у доба мировања вегетације) посађено 3040 садница, и то у Блоку 10 (640 садница), на Великом ратном острву (2000 садница ) и на Бежанијској коси (400 садница). Преосталих 3960  биће засађено у току јесени.

 

Чињеница да је Београд постао једна од најзеленијих европских метропола огледало је стручности и успешности рада и пословања ЈКП „ Зеленило Београд“ које ће и убудуће своје задатке реализовати што квалитетније и успешније, како би о раду предузећа увек најбоље говорили бројни објективни показатељи.

Привредна комора Београда наградила је ЈКП „Зеленило Београд” годишњим признањем „Београдски победник” за резултате остварене у привређивању и изузетан допринос у 2011. години.

 

Награду је у име ЈКП “Зеленило Београд“ примио технички директор овог предузећа Владимир Богићевић.

 

Председник Скупштине града Београда Александар Антић том приликом је подсетио да је протеклих година у Београду много урађено - изграђени су нови мостови, булевари, школе, обданишта и други значајни објекти.

 

– Поред свега што је направљено од грађевинског материјала, Београду је потребно удахнути и живот, а то су уређене зелене површине и паркови. Природа је управо оно што треба да буде најлепше у граду и веома ми је драго да је награду добило градско предузеће које се бави тим послом. То је доказ да смо добро радили, да смо успели да нађемо баланс између развоја и очувања зелених површина у граду. Овим показујемо да су наша градска предузећа успешна и да она могу да буду окосница развоја нашег града и његове привреде – истакао је Антић.

 

Владимир Богићевић, технички директор ЈКП „Зеленило – Београд” рекао је да је цело предузеће веома поносно на овај успех.

 

– Наших 1.200 радника заслужило је својим радом ово признање. И поред тога што смо у анкети Београђана проглашени за најбоље градско предузеће, ово нам је још једна потврда рада успешности како менаџмента, тако и свих запослених. На овај начин достојно смо презентовали град Београд и због тога смо веома поносни – поручио је у име „Зеленила Београд“ Богићевић.

 

Протеклих пар година за „Зеленило” биле  су веома значајне, с обзиром на обим посла и новина које је ово градско предузеће увело, а неки од најзначајнијих пројеката управо су завршени у току 2011. године.

 

Ташмајдан, нови парк на старом месту, након вишемесечних обимних радова, у самом је врху најмодерније уређених паркова. Три велика најсавременија дечја игралишта, прилагођена и деци са посебним потребама, фитнес на отвореном са модерним справама, трим-стаза, специјални парковски мобилијар, музичка фонтана, шест чесама, ограђен простор за слободно пуштање паса, кутак за пензионере – само су неки од новитета обновљеног Ташмајданског парка, који је у рангу паркова европских метропола. Такође, Београд је у току прошле године добио још један велики, тачније највећи приградски парк на Белим водама. Изградњом 18 фитнес паркова, са пет који су већ постојали, њихов број попео се на 23, што значи да нема општине у којој не постоји бар један фитнес центар на отвореном. У току прошле године завршено је и ограђивање спотских и дечјих терена. „Зеленило” је поставило 58 заштитних ограда спортских и дечјих терена једноставних конструкција, различитих типова и боја. Потпунијем садржају у парковима свакако су допринеле и „пет зоне”, ограђени простори за слободно пуштање паса, чиме град и на овај начин доприноси квалитетнијем животу свих грађана, а власницима паса помаже да буду одговорни. Они о којима ипак највише брине „Зеленило” су и најмлађи суграђани, за које је, поред постојећих 300 дечјих игралишта, изграђено још 25 нових, модернизованих игралишта, са савременим реквизитима, интензивних боја, од савремених материјала и гуменом подлогом која амортизује пад, баш како се ради и у најразвијенијим европским градовима.

 

Подсетимо, давне 1929. године, 22. октобра усвојен је статут Београдске општине, којим је у оквиру техничке дирекције формиран и „Одсек за паркове”. Од тог датума почела је организована брига о јавним зеленим површинама Београда. Овај датум ЈКП „Зеленило Београд” сматра датумом свог оснивања.

 

Основна делатност предузећа, а то значи и задатак, јесте изградња, одржавање, чување и заштита јавних зелених површина, дрвореда, зелених површина стамбених насеља, парк-шума, травњака, паркинга и жардињера, на територији десет општина са ужег подручја Београда.