Последњих дана у Београду уочена је појава „ватрених стеница“ (Пиррхоцорис аптерус) или како их грађани називају „црвених буба“, које су безопасне и углавном насељавају стабла липе у парковима, дрворедима или зелене површине између зграда. Препознатљиве су по својој црвено-црној боји са две црне тачке на крају тела и неугодном мирису.

Дужи временски период суше са високим температурама у току претходне године и блага зима каква је била ова за нама, погодовали су повећању бројности ватрених стеница. Њихов животни циклус се завршава хибернацијом, са падом спољашне температуте и смањењем дужине дана, када се скупљају на деблима и гранама, правећи заједнице са по више стотина хиљада јединки, након чега се активирају са првим сунчаним и топлијим данима.

Не сматрају се штетним организмима, јер не оштећују стабла, већ их користе само као станиште, а нису опасносне ни по здравље људи и животиња, јер их не уједају и не преносе паразите и болести. Овим организмима крила су срасла и не могу да лете, већ ношене ветром упадају у станове или са грана које додирују зграду, што представља непријатност.

ЈКП „Зеленило Београд“ редовно прати присуство „ватрених стеница“ на стаблима у парковима, дрворедима и на зеленим површинама. Према Програму редовног одржавања јавних зелених површина, Служба за екологију и заштиту јавног зеленила не врши хемијско третирање стабала у оквиру стамбених насеља из безбедоносних разлога. Третирање се избегава услед велике могућности контаминације животне околине, већ само у појединачним случајевима, на основу озбиљности проблема, а узимајући у обзир и техничку изводљивост третирања (прилаз прскалице, близина зграде, фрекветност и др.).
ЈКП „Зеленило Београд“

Прошло је више од  две године како је завршена реконструкција Булевара краља Александра и садње младих платана.

Ових дана радници ЈКП „Зеленило Београд“ вредно раде на орезивању платана у ул. Булевар краља Александра.

Радови који се изводе подразумевају орезивање свих младих стабала. Укупно ће бити орезано 416 стабала платана. Орезивање обухвата проређивање крошње стабала, сечу сувих и поломљених гранчица и издизање крошње стабала. По орезивању, сваки рез се премазује заштитним средством.

Са стабала платана се, уједно са радовима на орезивању скида и заштитна трска која је постављена приликом садње. Заштитна трска је имала функцију заштите дебла од наглих температурних промена и утицаја сунца, јер су услови средине у расаднику из којег су набављени другачији од услова средине у којој су засађени платани.  Платани су се успешно адаптирали на временске услове у Београду.

Хемијско третирање платана је вршено четири пута у току прошле године. У априлу и јуну месецу извршено је превентивно прскање платана против гљиве Apiognomonia venetta,која је изазивач антрахнозе листа платана, а у октобру месецу, у два наврата, вршено је прскање платана против гљиве Microspaerella platani(изазивачпепелнице платана) .

Да подсетимо, садња нових платана у Булевару започета је у октобру 2010. године и представља највећи подухват те врсте у овом делу Европе. Од садње до данас, осушила се и замењена је само једна садница од укупно 416 садница које су посађене дуж Булевара. Разлог за овакав успех и добро напредовање стабала је свакако квалитет садница, професионално урађени радови на садњи, правовремена и стручна нега стабала, као и уграђен систем за заливање, који обезбеђује потребну количину воде овим стаблима.

Саднице платана су у тренутку садње биле старе око 18 година, и високе око 8 метара.

Булевар краља Александра данас има укупно 486 стабала платана, односно 60 више него пре реконструкције, и спада у један од најлепших булевара у Београду.

Најдужи булевар у Београду је добио нови дрворед.

Као што смо и обећали Београђанима завршили смо комплетну садњу платана до краја новембра.

Најдужи булевар у Београду сада има 484 стабла платана,односно 61 више него што је било у старом дрвореду. Тиме је испуњен еколошко-безбедносни пројекат реконструкције Булевара, јер су замењена стара и болесна стабла, која су представљала опасност за грађане и имовину.

ЈКП „Зеленило – Београд” почело је са сређивањем парка код Спомен-чесме палим борцима у Првом и Другом светском рату у Какањској улици.

У току викенда, између 16 и 17 фебруара. 2013. године, порушена је биста Махатме Гандија са постоља, на Савском кеју, у Блоку 70 на Новом Београду.

По пријави савесних грађана, дежурна служба ЈКП „Зеленило Београд“ је одмах реаговала, изашла на терен и са терена однела бисту прво у просторије „Зеленила Београд“, а онда је даље проследила Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Након изведених радова на санацији оштећења на постољу бисте, уз сагласност Завода за заштиту споменика културе града Београда, ЈКП „Зеленило Београд“ је поново поставило бисту, уз надзор представника Завода за заштиту споменика културе. Бисту Махатме Гандија, која је поклон Индијског савета за културну сарадњу из Њу Делхија, су 2007. године, свечано открили Радмила Хрустановић, тадашња помоћница градоначелника Београда и Ананд Шарма, министра спољних послова Индије. Махатма Ганди је био вођа индијског покрета за независност од британске колонијалне власти. Чувен је по томе што је користио искључиво ненасилне методе политичке борбе. Његов успех је инспирисао многе ненасилне покрете за грађанска права и слободе широм света.

Радници ЈКП „Зеленило Београд“ су данас, у Блоку 61 на новом Београду, засадили 36 садница кугластог јасена у оквиру пројекта „Стратегија пошумљавања Београда”.