Маховином против аерозагађења

Маховина је биљка која има врло важну улогу у екосистему, али се последњих година показало да утиче и на смањење аерозагађења. Зидови од маховина, већ су нашли примену у неколико великих европских градова попут Лондона, Осла, Глазгова…

Идући у корак са најмодернијим технолошким достигнућима ЈКП „Зеленило Београд“, Београд, је у фебруару прошле године, започело пројекат гајења маховина, као још један од начина, како би што ефикасније, на локалу, допринело глобалном циљу – смањењу утицаја аерозагађења на животну средину.

Маховине су такозвани био сунђери, биљке које нису васкуларне, немају прави корен већ се за подлогу везују ризоидима, а све хранљиве материје апсорбују из ваздуха. Из овог разлога оне имају велику упијајућу моћ, што је за умањење аерозагађења у градским, индустријским, срединама од великог значаја.

Процес гајења маховина почео је тако што су радници „Зеленила“, пренели маховине из њихових природних станишта из Звездарске и Бајфордове шуме, шуме у Јајинцима, са Великог ратног острва, са платоа испред Генекса, и Макиша у стакленике. Прикупљене маховине постављене су на посебно припремљене површине и подлоге које су обезбеђивале сталну влажност и струјање ваздуха. У почетку су обрађене земљане површине у стакленицима - на свакој је постављен дренажни слој од шљунка, затим слој сунђера који ће чувати влагу, а потом је маховина постављена на три различите подлоге - геотекстил, мрвљену камену вуну и ПВЦ мреже за засену. Из процеса гајења, убрзо је искључена мрвљена камена вуна јер се показало да маховине постављене на њој нису правиле компактну целину. Услови у стакленику у летњем периоду су се показали  непогодним за развој ових биљака због високих температура и недовољног струјања ваздуха. Из тог разлога маховине су изнете у шумски део где су се услови показали много прикладнијим.

Велику помоћ у бризи о узгоју маховине дао је др Марко Сабовљевић, професор са Биолошког факултета у Београду. Прво је било потребно да се тачно одреде врсте, а онда у току летњих месеци маховине уведу у стање анабиозе, односно мировања јер је уочено да им нагле промене у температури ваздуха и количини влаге не пријају. Професор Сабовљевић је такође пропратио процес преношења и у значајној мери усмерио како да се најбоље реше одређени проблеми у поступку гајења.

Почетком јесени је поново започето са процесом наводњавања и маховине су такорећи оживеле.

Маховине изразито споро расту и имају веома мали годишњи пораст. За сад оне лепо напредују у шумској средини и условима који су им обезбеђени.

Што се тиче врста заступљени су родови Plagiumnium, Brachytecium, Anomodon, Amblistegium, Bryum, Syntrichia, Hypnum.

Тренутно је у току фаза гајења маховина, али постоје разне могућности за њихово коришћење на јавним зеленим површинама, што је следећа фаза.

Зелени зид на тргу Пикадили

Градови у којима се већ раде зидови од маховине попут поменутих Лондона, Осла и Глазгова углавном се одликују климатским условима са више влажности и мање високих температура у току године у односу на климу која је карактеристична у нашој средини. Због тога ће примена маховине на јавним зеленим површинама у граду захтевати извесна прилагођавања.

 Можда најпознатији остварени пројекат овог типа, је „Градско дрво” односно зид од маховине са клупом постављен у Лондону, на тргу Пикадили, као најзагађенијој коти у том граду. Постављене су вертикалне конструкције у димензијама четири пута три метра, дебљине два метра са уграђеним соларним панелима, системом за наводњавање, вентилаторима који избацују ваздух. Још један од већих пројеката који се помиње је кров од маховине на Музичкој академији у Кракову. Помиње се податак да би таква једна конструкција требало да у еколошком смислу надомести 33.000 стабала. Тај пројекат још увек није реализован.

© ЈКП Зеленило-Београд