Градоначелник обишао Природно добро „Бајфордова шума“

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, генерални директор ЈКП „Зеленило-Београд“, Београд Слободан Станојевић и подсекретарка за заштиту животне средине Јасмина Маџгаљ обишли су данас Бајфордову шуму на Бањици.

Градоначелник је том приликом подсетио да је Град Београд, посредством Секретаријата за заштиту животне средине, ове године уложио 144 милиона динара у природна добра, у које спада и ова шума. Он је нагласио да се када се говори о „зеленом граду” не мисли само на посађено дрвеће у урбаном делу већ и на природна добра, којима наш главни град обилује.

– Београд има 21 природно добро, а Бајфордова шума је једно од њих. Шуме су важне због спортско-рекреативних активности грађана, али на првом месту са еколошког аспекта. Оне су плућа града и бригом о шумама истовремено бринемо о здрављу нашег становништва. Такође, њихов значај је немерљив и у спречавању претеране буке и смањењу загађења. Због свега тога морамо одговорно и домаћински газдовати шумама – поручио је градоначелник.

Бајфордова шума je поверена на управљање и старање „Зеленилу-Београд“. Ово предузеће континуирано ради на унапређењу природног добра.

У току 2015. године, на овом подручју изграђена је трим стаза, уз коју је постављена јавна расвета и која суграђанима омогућава рекреирање у вечерњим сатима, изграђене су колске и пешачке стазе, као и дечје игралиште за најмлађе суграђане. Рекреативцима је на располагању и теретана на отвореном.

Пошумљавање овог подручја се врши сваке године, тако што се засади око хиљаду садница.

У шуми је израђен амфитеатар које вртићи, школе као и факултети користе за предавања на отвореном.

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Бајфордова шума се налази између улица Булевар ослобођења, генерала Павла Јуришића Штурма и Црнотравске улице. Шума се простире поред Булевара ослобођења у дужини од 2300м.

Површина заштићеног природног добра износи у данашњим границама 41ха , 58 ари и 50м².

Некада давно, на овом простору налазила се шума која је искрчена да би се гајило поврће. До Другог светског рата ту је било војно стрелиште, а читавом дужином протицао је Бањички поток који је извирао негде у предграђу данашње улице Краљице Марије и понирао иза главне Аутокоманде. После Првог светског рата војна команда је на овом месту изградила радионицу за поправку возила, па је по томе данашњи Трг ослобођења популарно назван Аутокоманда, и овај назив се у говору Београђана одржао до данас. Након рата добровољним акцијама од 1948. до 1950. године цео простор је пошумљен. Унет је садни материјал углавном меких лишћара (пајавац, топола, багрем, црни јасен,јавор). Четинари су сађени касније и чине ивичне засаде.

Због велике изданачке снаге ових врста биљака, развио се густ склоп другог спрата вегетације, односно спрата жбуња и приземне флоре, што је допринело насељавању великог броја птица.

Стабла која доминирају су јавори са учешћем од 57,20%, храст лужњак са учешћем од 18,70%, топола са учешћем од 7,20% и багрем са учешћем од 5,70%.

Флору маховина на простору „Бајфордове шуме“ чини 28 врста маховина. Маховине својим присуством дају значајну улогу у одржавању екосистема и они су врло добри биоиндикатори загеђености воде и ваздуха.

Све ово је допринело да се ова шума 2005.године прогласи за Природно добро - „Бајфордова шума“ и буде стављена је под заштиту као Споменик природе који је категорисан као значајно природно добро, за које је установљен режим заштите III степена и утврђене мере и услови заштите и коришћења.

Генерални план града Београда који је усвојен 2000. год. третира ”„Бајфордову шуму“ као заштићено природно добро и као таква је евидентирана на Карти трајних добара Београда. Природно добро припада „IV Category“ IUCN класификације. ( Класификација Светске уније за заштиту природе).

Посебну природну вредност чини богатство орнитофауне на основу чега је и проглашена Спомеником природе.

Специјалне заслуге за стављање под заштиту ове шуме има орнитолог и страствени посматрач птица Џон Тимоти Бајфорд који је у периоду од 1986. до 1989. године интензивно проучавао и посматрао птице, предложио и значајно допринео заштити Бањичке шуме. У знак захвалности, одлуком Скупштине града Београда, од 2015. године ово заштићено природно добро носи назив „Бајфордова шума“.

Тимоти Џон Бајфорд се годинама борио за очување Бањичке шуме. Својевремено је направио списак од 76 врста птица и већину их снимио, записујући читаву деценију (током осамдесетих) све врсте птица које бораве у Бањичкој шуми. Својим залагањем је издејствовао да ова шума постане заштићено природно добро.

На самом подручију Споменика природе и његове најуже околине редовно се среће око 60 врста птица од чега су око 35 гнездарица. Од врста које су евидентиране у непосредној близини шуме најчешће се срећу следеће врсте гнездарица: ветрушка, фазан, бела плиска, обична црвенрепка, грмуша, затим кобац, шумска сова, голуб гриваш, велики детлић, зелена жуна, црвендаћ, кос, славуј и многе друге.

Присуство птица у градском средишту има одређену вредност не само у погледу заштите биодиверзитета већ и у погледу научних и рекреативних функција.

© ЈКП Зеленило-Београд