ЈКП „Зеленило-Београд“ ће у току среде и четвртка (27 и 28.10.2021.) изводити радове на садњи 28 стабала у Ташмајданском парку.  Нове саднице ће бити посађене након уклањања 14 потпуно сувих стабала која представљају потенцијални ризик за суграђане који воле да проводе време у овом изузетно посећеном парку. 

Након ових радова, Ташмајдански парк ће бити богатији за дванаест стабала граба, четири стабла липе, једно јудино дрво, један питоми кестен, један дивљи кестен, два зелкова, један копривић, четири стабла јасена и три стабла келреутерије.

Напомињемо да ЈКП „Зеленило-Београд“, као предузеће чија је основна делатност уређење и одржавање јавних зелених површина, има велику одговорност према суграђанима, њиховој имовини, осталим објектима и инфраструктури у граду. Због тога је обавеза „Зеленила“ да правовремено предузима све неопходне мере на стаблима, и да стабла у Београду одржава у уредном стању у коме су она безбедна за околину.

Свако посечено стабло надокнађујемо садњом вишеструког броја нових садница. Само у току ове године кроз редован програм одржавања, на јавним површинама засађено је близу 5000 стабала и још готово 950 донаторских садница.

Генерални директор ЈКП „Зеленило-Београд“ Слободан Станојевић и заменик председника Фудбалског савеза Србије Ненад Бјековић су данас, поводом обележавања Дана предузећа, засадили стабло у Пионирском парку.

Сваке године поводом обележавања рођендана, „Зеленило-Београд“ дарује Београђанима вредну врсту садница које се не могу, или врло ретко могу, да се виде у Београду.

Због снажног источног и југоисточног ветра екипе ЈКП „Зеленило-Београд“ имају повећан број интервенција.  У току ноћи између 6. и 7. Октобра, Оперативни тим за хитне интервенције је санирао преломљена стабла и гране на једанаест локација.  Од 7 часова јутрос до 14 часова ЈКП „Зеленило-Београд“ је интервенисало на још 43 локације. Интервенције су вршене широм Београда и том приликом су саниране ветроизвале, преломљена стабла и гране које су угрожавале саобраћај, кретање пешака,  електроводове, објекте или имовину суграђана. 

Заменик градоначелника Београда Горан Весић обишао је данас новоотворено дечје игралиште у Булевару Зорана Ђинђића и у оквиру обележавања „Дечје недеље” присуствовао манифестацији организованој за децу Новог Београда. Догађају су присуствовали заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, члан Градског већа Стево Марушић, градска секретарка за инспекцијске послове Соња Божовић, подсекретарка за културу Гордана Гонцић, директор ЈКП „Зеленило – Београд” Слободан Станојевић и глумац и директор Установе културе „Вук Караџић” Светислав Гонцић.

Весић је истакао да је изградња овог дечјег игралишта била веома значајна за све становнике Блока 21.

ЈКП „Зеленило-Београд“ завршило је радове на санацији два дечја игралишта у улици Канарево брдо бр. 1-5. Укупна површина која је уређена обухвата 4053 m².

Деци су сада за игру на располагању два игралишта за децу која су повезана степеништима, рампама и скалинетама. Оба игралишта направљена су у складу са важећим стандардима и обезбеђена су постављањем заштитне ограде.

Поводом два важна датума која се обележавају данас – Дан животиња и Дан станишта, ЈКП „Зеленило-Београд", као управљач заштићених подручја ужег градског језгра, брине о шумским екосистемима Велико Ратно острво, Бајфордова шума и Звездарска шума. У тим значајним стаништима борави велики број различитих животињских врста, посебно птица, а њихов значај је посебно важан у урбаним заштићеним подручјима.

На Великом Ратном острву због релативно очуване мочварне и водене вегетације и присуства великих водених површина се још увек храни, гнезди и задржава већи број врста птица. Овакво станиште је готово нестало у Србији и одржало се само у фрагментима на спрудовима и у плавном делу обале уз Дунав и Саву. На Ратном острву и око њега се среће 208 врста птица од којих је 200 врста заштићено. Те врсте се налазе у списковима врста који прате најзначајније међународне конвенције из ове области.

На острву издвојићемо присуство орла белорепана, највећег орла Европе са распоном крила 2 до 2,4 метра. Орао белорепан се гнезди се на старијим високим стаблима у лишћарским шумама, најчешће на висини од 20 до 33 метра. Гнездо је импозантна грађевина ширине чак до два и по метра.

Фондација за заштиту птица грабљивица је маркирала на Ратном острву београдског орла белорепана Душана, који је укључен у програм сателитске телеметрије. Београд је један од ретких великих градова који, готово у центру града, има гнездо белорепана које се прати више од деценије.

Видео Фондације за заштиту птица грабљивица

Поред орла белорепана неке од заштићених врста које станиште проналазе на Великом ратном острву су мали корморан и жути вољић. Мали корморан је најмањи од свих врста корморана, храни се углавном рибом, гмизавцима и рачићима. Жути вољић има интересантан изглед са жутом бојом трбуха.

У урбаним шумама, Звездарској и Бајфордовој, станиште такође проналазе многе птице. На заштићеном подручју Бајфордова шума, која је и заштићена због присуства многобројне урбане орнитофауне, забележено је 72 врсте птица. Заштићене су све ситне птице певачице које посећују ову шуму.

У заштићеном подручју Звездарска шума срећемо чак 77 врста птица. Преко Звездарске шуме такође пролазе правци сеобе многих птица везаних за водена станишта (ждрал, црна рода, пчеларица), док ласте и чиопе, које се гнезде на зградама у околини шуме, свакодневно долећу да лове инсекте изнад крошњи дрвећа.

Од познатијих врста које срећемо у ове две градске шуме издвајамо: црноглаву грмушу, зебу, коса, славуја, велику сеницу и црну жуну.

Црна жуна је крупан детлић црне боје са црвеном мрљом на темену. Производи кликтаве звукове. Буши рупе на стаблима и храни се инсектима.

Црноглава грмуша је птица певачица, сиве боје. Мужјаци имају на темену црну капицу од перја. Гнезди се у густом грмљу, а храни се сочним плодовима и инсектима.

Мали славуј  је птица окер боје са црвеним репним  перјем. Стидљиви су, живе у ниском растињу где се и гнезде, па су често угрожени од паса који се шетају шумом. У наше крајеве долазе у априлу и остају до јесење сеобе.

Кос је крупна певачица, црне је боје са изразито жутим кљуном. Гнезди се у нижем дрвећу.

Птице, али и друге животиње, инсекти, биљке деле животни простор са нама-становницима Београда.

На данашњи дан је добра прилика да размислимо о томе, како наше потребе за удобним животом у граду утичу на остали живи свет и шта је то што би могли да урадимо како бисмо га заштитили. Наша места рекреације, дружења и релаксације у природи су њихов дом. Они су нама добри домаћини, а да ли смо ми добри гости?

Светски дан животиња обележава се још од 1931. године, а установљен је на конференцији еколога у Фиренци. Овај дан посвећен је бољем третману и добробити свих животиња.

Светски дан станишта има за циљ подизање свести јавности у области планирања будуће урбанизације о потреби очувања биолошке разноврсности предела, нарочито заштите и одрживог коришћења дивљих врста флоре и фауне и њихових станишта. Светски дан станишта се обележава сваког првог понедељка у октобру, тако да су се ова два догађаја преклопила ове године. Уједињене нације су 1986. године, установиле овај дан.