Заштићено подручје „Звездарска шума“, споменик природе

Звездарска шума се налази у источном делу Београда, на територији градске општине Звездара и представља део средње зоне урбаног ткива Београда. По положају заузима десну страну реке Дунав, пошумљени део Великог Врачара. Припада газдинској јединици „Звездара“. Укупна површина заштићеног подручја износи 80 ha 57 а 87 m2 у државној и приватној својини. Шума је са свих страна стешњена градским ткивом чиме је условљен потпуно неправилан облик површине.

Простор који се данас зове Звездара је током 17. и 18. века био покривен виноградима, воћњацима и орјенталним вртовима. Своје летњиковце су ту имали имућни Турци и други великаши, а овај простор су називали Екмеклук. Касније је ово место са раскошним баштама запуштено због њеног стратешког положаја узвишења у току ратних сукоба, посебно за аустријску војску која је током аустријско-турског рата преузела Београд од Турака 1789. године, а траса данашње Волгине улице је била траса шанца названа по аустријском војсковођи фелдмаршалу барону Гидеону Ернесту Лаудону.

Тек у 20. веку, између два светска рата, су насељене падине испод Звездарског брда као скромна насеља земљорадника и надничара. Првобитно, назив „Звездара“ носила је зараван у другом делу града, на данашњем Врачару у близини Карађорђевог парка, јер се тамо од 1891. године налазила зграда Астрономске и метеоролошке опсерваторије (од 1924. године само Метеоролошка опсерваторија). Након изградње комплекса Астрономске опсерваторије на том простору промењен је и назив овог београдског брда. Звездарска шума, а потом и градска општина Звездара носе своја имена управо од тада. Почетком тридесетих година прошлог века, од средстава из задужбине фонда трговца Николе Спасића на обронцима Звездаре подигнута је по пројекту архитекте Игњата Поповића и зграда Градске болнице.

Насељавање простора око брда Звездара врши се након Другог светског рата. Садњом десетина хиљада младих садница наставило се озелењавање брда, тако да је Генерални урбанистички план из 1972. године Звездару препознао као парк шуму. Она је постала излетничка оаза са различитим садржајима за рекреацију.

Астрономска опсерваторија, споменик културе (Службени гласник РС бр. 32/01) која је почела са радом 1891, представља једну од најстаријих научних институција у Србији. Саграђена је између 1929. и 1931. године према пројекту архитекте Јана Дубовог, као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема. Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу - Управна зграда припада модернистичком кругу идеја. У павиљонима опсерваторије сачувани су неки од оригиналних инструмената за астрономска посматрања. Разне врсте телескопа у време постављања биле су међу најсавременијим у свету. Обрадом ентеријера посебно се истиче библиотека у склопу Управне зграде.

На подручју споменика природе налази се установа социјалне и дечије заштите „Звездани гај“, комплекс од 17.428 m2 и објекат од око 3.700 m2. У склопу дечјег центра, у истом објекту налази и предшколска установа „Дечји дани“. У Звездарској шуми се налази и Институт „Михајло Пупин“, површине 28.300 m2, водећа установа која се бави информационим и комуникационим технологијама.

На простору Звездарске шуме забележено је 136 биљних врста. Углавном су то алохтони дрвенасти представници и врсте које су типичне за рудерална станишта. Евидентирано је девет врста дрвећа које спадају у категорију ретких, реликтних, ендемичних и угрожених врста и то: бели јасен, бела топола, млеч, трешња, бреза, вез, пољски брест, мечија леска и орах. Зељасту флору приземног спрата чине врсте које се иначе јављају у оваквим шумама на природним стаништима: лазаркиња, зечија стопа, мртва коприва, жута мртва коприва, броћика, купина и др. Строго заштићених и угрожених таксона на овом простору нема а ова веома значајна градска зелена површина представља – урбани биотоп.

Велики значај на заштићеном подручју Звездарска шума имају водоземци и гмизавци као прелазни и завршни чланови биоценоза. На простору Звездарске шуме забележено је укупно седам врста водоземаца и гмизаваца. У оквиру класе Amphibia, регистровано је присуство три врсте и то: шарени даждевњак, зелена крастава жаба и ливадска жаба. У оквиру класе Reptilia, констатовано је присуство четири врсте гмизаваца: слепић, зелембаћ, зидни гуштер и степски смук.

У Звездарској шуми и око ње се среће 48 врста птица различитог статуса заштите. На заштићеном подручју забележена је 21 врста птица гнездарица, у рубним, отвореним и полуотвореним стаништима присутно је 9 врста, а у зимском периоду и током сеобе јавља се још 9 врста птица на простору Звездарске шуме.

Звездарска шума, споменик природе проглашена је заштићеним подручјем ради очувања природних вредности, структуре и квалитета шуме, земљишта и ваздуха, као и унапређења просторне целине настале људском активношћу која је важан део система градског зеленила и која примарно доприноси спречавању појаве клизишта, регулисању и побољшању микроклиматских услова и услова за одмор и рекреацију.