Природно добро Велико ратно острво

ЈКП Зеленило-Београд на старање је поверено заштићено природно добро-Велико ратно острво

Заштићено природно добро, предео изузетних одлика

Заштићено природно добро „Велико Ратно острво“, предео изузетних одлика је заједнички назив за две речне аде (Велико и Мало Ратно острво), које чини јединствену геолошку творевину, смештену између 1172. и 1169. km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 метара акваторије, односно од коте 70,10 надморске висине. Природно добро је заштићено 2005. године и чини га и свака друга површина тла Великог и Малог Ратног острва која се, при најнижем стању водостаја налази изнад нивоа реке, као и сви спрудови који се јављају, односно који се могу јавити услед дејства водених струја и промена у вегетацији или као последица наноса, а који су повезани са адама. Велико Ратно острво површине од око 211 ha је непоновљив елемент природе у центру Београда, смештено између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења.

На саставу река Саве и Дунава дошло је до таложења транспортованог наносног материјала, у почетку под водом, уз формирање подводног спруда који је временом почео да израста изнад воденог огледала и да постаје веома лепа ада. Велико Ратно острво је често мењало облик и тај процес стварања траје и данас. Појава острва је први пут забележена у 16. веку, као мали пешчани спруд, који је касније подељен воденим каналом у правцу водотока Дунава. Најстарији ликовни приказ налази се на мапи мађарског картографа Лазара Деака, око 1514. године. Као што је мењало облик, тако је Ратно острво мењало и имена. Најстарији назив му је био Дунавско острво, затим Циганско острво, а тек крајем 18. века (1775.) на плановима се појављује ада одвојена у три дела, са називом Ратно острво. После Првог светског рата, кад су острва изгубила војни значај, Мало ратно острво је названо „Коњска ада“, а Велико Ратно острво се звало „Сиротињско острво“.

Цариградском конвенцијом давне 1741. године регулисано је питање дунавских и савских ада. Велико Ратно острво је подељено на два дела, Турској је припала половина острва према Београду, а Аустрији она према Земуну и Банату. Назив „Ратно“ наше острво дугује историји. Оно је било стратешка тачка са које је Београд и нападан и брањен. Током опсаде Београда 1521. године, Турци су своје нападе започињали одатле. Три века касније, 1806. године, Карађорђеви устаници су одавде топовима гађали Калемегдан, а 1915. у исте сврхе су га користили и Аустроугари.

Велико и Мало Ратно острво се налазе у небрањеној плавној зони Дунава и зато неподесни за урбанизацију остали су без директног утицаја урбане зоне Београда, који их окружује у дужини од две трећине обале. Острва су остала као зелена оаза релативно сачуване природе која поседује разноликост и богатство живог света, карактеристично за некада широке плавне зоне Дунава и Саве. Када се посматра распоред различитих фитоценоза на острву запажају се тзв. „галеријске шуме“, односно шуме се простиру и смењују у низовима зависним од количине влаге у подлози. Подручје је највише обрасло поплавним шумама врба и топола јер на њихов опстанак утиче режим подземних вода.

Барска вегетација се налази у двема уздужним депресијама Великог Ратног острва које се зову Велики и Мали Галијаш. Карактеристичне врсте ове барске заједнице у централном делу острва граде читаве „подводне ливаде“. Велико Ратно острво, је проглашено и природним рибљим плодиштем. Велики Галијаш је централни део овог природног рибљег плодишта, реконструисан и потпуно оспособљен током 2006 – 2007 године. Са дужином од око 800 метара, ширином до 30 метара, претежном дубином до 2 метра при средње високом водостају и воденом вегетацијом која обезбеђује разноврсну мресну подлогу.

За заштићено подручје утврђене су три зоне са различитим режимима заштите и то:

Зона заштите природе – режим заштите I степена који има карактер специјалног резервата природе,

Зона рекреације – режим заштите II степена,

Зона туризма – режим заштите III степена.

Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица, и биљних врста везаних за мочварна станишта. На Ратном острву и око њега се среће 185 врста птица, сврстаних у 45 фамилија и 17 редова. На Великом Ратном острву 77 врста птица се гнезди, од којих су 52 станарице, а 25 селице. Резултати истраживања показују да овај простор представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. На Дунаву уз острво у зимском периоду неке северне врсте птица мочварица зимују и то је једина прилика да се неке од ових врста могу срести у Србији. Велико Ратно острво окружено Савом и Дунавом омогућава боравак птица током целе године. Речни токови представљају путеве којим птице мигрирају. Зими остају незамрзнути и представљају прибежиште за боравак у неповољном периоду године.

Подручја Великог и Малог Ратног острва, иако се ради о релативно малом простору, могу се дефинисати као подручја од значаја за заштиту животне средине и културно-историјског наслеђа, а нарочито за очување биодиверзитета, јер се у њему срећу осетљиви и комплексни екосистеми и сачувана су подручја значајна за врсте и животне заједнице које га насељавају, а имају велику улогу и у одржавању биолошке разноврсности ширег подручја приобаља и самог града.