Топчидерски парк

Топчидерски парк је један од најстаријих паркова у Београду. Простире се у долини Топчидерске реке. Топчидер на турском значи – топчијска, артиљеријска долина. Овај парк представља први европски обликован парковски простор у Србији. Као узор у време његовог настајања послужили су простори надомак средњеевропских градова, који су припадали дворовима, слободно укомпоновани у природу, али са култивисаном формом.

 Овај културни предео представља јединствено интегрисано природно и културно наслеђе од значаја за град Београд и Републику Србију.

У другој половини двадесетог века, након Другог светског рата, у време нагле урбанизације и ширења београдског градског насеља ван својих ранијих оквира, дошло је до својеврсног „опкољавања“ још увек зелених, простора Топчидера и Кошутњака. Топчидерски парк и Шума Кошутњак су ипак остали зелени простори као значајно станиште многих врста живога света и једна су од најзначајнијих локација града Београда за формирање, очување и унапређење зелених коридора и система зеленилa важног за квалитет животне средине.

Скупштина града Београда је на седници одржаној 23. јуна 2015. године донела решење о проглашењу споменика природе „Топчидерски парк“. Парк се простире на површини од око 29 ,5 хектара.

Почетком фебруара 1831. године Стефан Пазарац и Петар Цукић су по заповести кнеза Милоша Обреновића предузели ограђивање Кошутњака, а крајем фебруара је наредио Томи Вучићу Перишићу да поправи пут преко Топчидера, као и да не пушта никаква кола да иду преко ливада. “Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре”, написао је кнез у писму од 24. фебруара 1931. године. Истовремено је кнез наредио Вучићу да организује печење креча јер има намеру градити у Топчидеру нека “зданија''. У априлу 1831. године, последњи пут се помиње забрана у вези са испашом везирових коња у Топчидеру, након чега је уз изградњу двора почео и интензиван рад на култивисању читавог подручја.

Истовремено са грађењем резиденцијалног комплекса планиран је и подизан парк у енглеском стилу, под надзором инжењера Атанасија Николића. Парк је био засађен домаћим врстама дрвећа и биља, а употпуњен ретким тропским биљем негованим у топлим лејама стакленика. Такође парк је био украшен каменим споменицима, скулптурама, водоскоцима, и фонтанама. Обиље воде омогућило је грађење бројних чесама.

По препоруци Јосифа Панчића донета је већа количина садница јавора, мечје леске и руја. Из Аустрије, Немачке, Италије и Француске набављено је семе разних трава, цвећа и украсног шибља. Садња платана који се данас налазе широм парка започета је тек од пролећа 1866., а саднице су стигле из Беча.

Заштићено подручје „Топчидерски парк“ се састоји из два дела: Парковски уређени простор и Парк шума. Парковски уређени простор се истиче својим посебним природним, културно-историјским и естетским вредностима. Данашњи изглед простора формирао се током више векова. Обухвата 4 дела:

У првом делу парка између Булевара патријарха Павла и Топчидерске улице налази се Конак кнеза Милоша, као и значајни споменици културе: Камени обелиск -скулптура Ф.Лоренца, постављен је 1865. после велике прославе педесетогодишњице Другог Српског устанка, Статуа „Жетелица“ /Церера, богиња земљорадње/, рад Фиделиса Кимела из 1852. године допремљена из Беча и спомен – биста др Арчибалду Рајсу.

У овом делу Парка (простор око Конака кнеза Милоша) доминира стабло јаворолисног платана (Platanus acerifolia Wild.) које је једно од најлепших платана на Балкану. Овај примерак платана, кога називају највећим живим кишобраном Београда, висок је 40 метра, распон круне му је преко 6о метара, а прсни пречник 2,5 метра. Хлад круне је 1400 квадрата и испод њега може да стане око 5600 људи. Иако посађен 1866. кад и других 350 платана, већ 1881 године био је због своје разгранатости подупрт декоративним гвозденим прстеном.

 Поред њега у овом делу парка се могу срести вредни примерци дендрофлоре: клен, платан, јасен, јавор, храст лужњак, топола, липа. Ту се могу видети и примерци смрче, црног и белог бора који се налазе око споменика др Арчибалду Рајсу.

У другом делу Парка, између Булевара војводе Мишића и Булевара војводе Путника, налази се Стакленик iz 19. veka, две фонтане - Мали и Велики водоскок и Милошева чесма. Тај простор је обогаћен примерцима платана, врба, гинка, јавора и другим врстама листопадних и четинарских врста.

Трећим делом Парка, део од Топчидерске улице до дела Булевара војводе Мишића, доминира језерце са мостићем и декорацијом у окружењу. Од лишћарских врста заступљени су платан, дивљи кестен, јавор, јасен, липа, жалосна врба. Посебну природну вредност парка представља и групација од осам представника врсте Taxodium distichum (мочварни чемпреси). Услед добрих услова станишта, пре свега одговарајућег нивоа подземних вода, ови примерци су великих димензија, добре кондиције и изузетне декоративности. Интересантно је надземно корење (пнеуматофоре), које досежу висину 40 цм и више.

Четврти парковски део, са десне стране Топчидерке реке који је саставни део шумске основе, садржи два водена огледала иза ресторана „Милошев конак“. На овом простору се налази група стабала платана, букве и јове са мањим бројем стабала јасена, црне тополе, јавора, глога, храста лужњака, липе и већи број жбунастих врста, а од четинарских врста најзаступљенији су бор и смрча.

Пaрк шумa „Toпчидeр” je формирана  пoслe Другoг свeтскoг рaтa у пeриoду oд 1951-1960. гoдинe када је извршeнo пoшумљaвaњe нa Сaвскoм вeнцу у склoпу aкциje пoшумљaвaњa oкo цeлoг Бeoгрaдa, а у циљу формирања заштитних и излетничких шума. Настале парк шуме делимично се наслањају  на парк шуму Кошутњак, и представљају саставни део зелених коридора у систему градског зеленила Београда.

Парк је јединствена пејзажно-архитектонска просторна композиција у којој се негује велики број биљних врста различитих особина хармонично повезаних у складу са станишним условима. Својим јединственим природним и културним вредностима чини упечатљив предеони елемент просторно културно-историјске целине Топчидер.

Слив Топчидерске реке и Топчидерска река дали су главни печат пределу. Захваљујући њој, и са леве и са десне стране, од Цареве Ћуприје до насеља Кнежевац, формирано је језгро Топчидера као споменичка целина изузетног историјског значаја.

Споменик природе Топчидерски парк ставља се под заштиту због природних, културно-историјских и предеоних вредности простора, аутентичности и очуваности створене природне структуре и очуваног пејзажно-архитектонског концепта парковског и шумског комплекса унутар високо урбанизованог екосистема који има велику биолошку вредност, повољан географски положај, климатска, геоморфолошка, геолошка, хидрогеолошка, педолошка обележја и богатство флоре и фауне, као и значајне објекте културно-историјског наслеђа које издвајају „Топчидерски парк“ као јединствену просторну, природну и културну целину Београда.