Пионирски парк
Пионирски парк, укупне површине 3ha 60a 13m2, налази се у најужој централној зони Београда, која представља културно, управно-административно и трговачко седиште престонице. Данашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта, чини заштићену околину непокретних културних добара: зграде Старог двора - данас зграда Скупштине града Београд и Новог двора - данас седиште председника Републике Србије. Парк са широм околином заузима важно место урбаног ткива Београда и заједно са дворским здањима представља културно-историјско наслеђе које сведочи о догађајима посебно битним за развој државе и града током прошлих векова.
Почетак развоја простора који данас обухвата Пионирски парк са околином, везује се за 1842. годину када је започето планско оснивање новог, Београда ван Шанца, као и реконструкција старе вароши. У оваквом урбанистичком развоју, важно место је заузела траса данашњег Булевара краља Александра (који је у римском периоду био пут за Виминацијум, у турско доба Цариградски друм, потом у 19. веку – Фишегџијска чаршија). Широки слободни околни простор уз пут све до данашње Улице краљице Наталије, почетком 19. века, купио је Стојан Симић, политичар и један од најбогатијих људи кнежевине Србије.
Са друге стране пута, на простору данашњег Дома народне скупштине био је марвени трг, познат и по џамији, „Батал-џамији“, која је од Карађорђевог освајања Београда (1807) била у рушевном стању по чему и носи име. Срушена је почетком припрема за изградњу Дома народне скупштине која је подигнута 1907. године.
Симић је убрзо продао држави конак заједно са баштом за потребе формирања резиденције новог кнеза Србије - Александра Карађорђевића. Затим је 1882. године, када је Србија проглашена краљевином, саграђен Стари краљевски двор, двор краља Милана. Од 1961. године ту је смештена Скупштина града Београда. Изградња Новог краљевског двора тј. двор краља Aлександра I Карађорђевића, започета је 1911. године, а завршена 1922. године. Концепција градње је везана за архитектуру Старог двора са којом чини јединствену целину. На углу Улице кнеза Милоша и Булевара краља Александра, на самом улазу у Пионирски парк налази се осматрачница Врховне команде српске војске која је пренета са солунског фронта.
После Другог светског рата, 1945. године уклоњен је високи камени зид који је затварао дворску башту и тако је постала јединствени зелени градски простор назван Пионирски парк, по чесми посвећеној пионирима која је изграђена 1952. године. Тако је остварен урбанистичко-архитектонски склоп истакнуте естетске и амбијенталне вредности, који се одржао до данас, са Пионирским парком као једним од првих паркова Београда, који је очигледан пример утицаја тадашње развијене Европе који су допирали у Србију.
Важност положаја Пионирског парка и читавог околног простора, у савременој структури града, дефинисана је постојећим правцима главних градских саобраћајних токова којима је окружен и ограничен: Булевар краља Александра – са североисточне стране, Улица кнеза Милоша – са југоисточне стране и Улица краља Милана са југозападне стране.
Простор Парка данас чине три просторно различите подцелине: прва – уз Улицу кнеза Милоша, решена у пејзажном (слободном) стилу, представља највећи и најквалитетнији део Парка са највише квалитетног дендролошког растиња. Другу целину чини цветни партер испред зграде Скупштине града, без високог растиња, а трећу, ка Улици краља Милана са фонтаном, чини богато уређен цветни партер и два бочна дела према зградама дворова са нешто појединачних високих четинара и лишћара.
Кажу, да је овај парк био омиљено место за шетњу и инспирацију нашег јединог нобеловца Иве Андрића. Из пијетета према његовом делу, у непосредној близини, према улици Краља Милана, тај део је реконструисан и назван Андрићев венац.
Богатство Парка чини разноврсна аутохтона и алохтона дендрофлора. Посебно се истичу импозантне димензије највреднијих примерака: храст лужњак (Quercus robur L.), копривић (Celtis australis L.), гинко (Ginkgo biloba L.), дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) и други примерци. Високо вредна дендрофлора обогаћена бројним врстама декоративних цветница и трајница, чине овај Парк оазом зеленила у граду и пријатним местом за предах пролазника, одмор посетилаца и игру деце. Као део целокупног система јавног зеленила, Пионирски парк је значајан елемент климатске инфраструктуре града Београда.
Пионирски парк је још као стара дворска башта представљао место карактеристично по ретким биљним врстима. Садњом специјалних врста дрвећа сваке године поводом Дана ЈКП Зеленила Београд, Пионирски парк постаје специфична оаза необичних врста биљака из различитих делова света.
У 2010. години, запослени у Зеленилу Београд- добитници признања за свој дугогодишњи рад, посадили су сребрни кедар и европску тробојну букву. Годину дана касније, члан наше женске одбојкашке репрезентације Сузана Ћебић и селектор репрезентације Зоран Терзић, засадили су бонсаи стабло јапанског јавора старо 40 година. Садницу дрена стару 20 година, 2012. године, засадила је освајач олимпијске златне медаље у теквондоу на летњим олимпијским играма, Милица Мандић, док је 2013. године, Емиру Бекрићу, освајачу бронзане медаље на светском првенству у атлетици припала част да засади мочварни храст који се одликује великом декоративношћу. Садницу сребрне смрче, 2014. године, засадили су наши златни вaтeрпoлисти Душaн Maндић, Сaвa Рaнђeлoвић и Виктoр Рaшoвић, а 2015. године, садницу фотиније засадили су млади фудбалски репрезентативци Србије, Вукaшин Joвaнoвић, Maркo Груjић, Иван Шапоњић и Андрија Живковић, освајачи Свeтскoг првeнства зa игрaчe дo 20 гoдинa, у 2016 садницу божиковине су засадили добитници сребрне медаље на олимпијади у Рију кајакаши Марко Томићевић и Миленко Зорић и теквондисткиња Тијана Богдановић.
Пејзажно-архитектонска вредност Парка са значајним визурама које се пружају на околине просторне елементе, чини нераздвојиву целину са културно-историјским вредностима овог простора.
Пионирски парк је заштићен на основу Закона као споменик природе, ради одржавања и унапређења стања ботаничких и естетских вредности дендрофонда, очувања биоеколошких, просторно-амбијенталних и културно-историјских карактеристика, важних и као туристички потенцијал, за неговање препознатљивог идентитета Београда.