30. 01. 2012

КОВРЏАВА ПАПРАТ (Nephrolepsis)

За гајење има мале захтеве. Врло је издржљива и отпорна. Може да успева и у сеновитим деловима стана чиме се ретко која собна биљка може похвалити.

Нефролепсис или коврџава папрат припада великој фамилији папрати која је веома бројна и садржи преко 8000 врста. Распрострањене су на целој Земљиној кугли. Интересантно је да у Аустралији расту у облику стабла, висине и по неколико метара.

Известан број декоративних врста папрати прилагођен је на собне услове и као такве се гаје у ентеријеру. Углавном су веома отпорне што их чини препоручљивим у просторима где ретко која врста собних биљака може. Врло су лепе папрати које имају веома ситне листиће или пак оне које подсећају на јеленске рогове. Ипак, за највећи број људи је коврџава папрат најлепша па је из тих разлога најчешће гајена врста.

Расте у облику жбуна са листовима који су по ободу коврџави. Могу да буду дуги и до једног метра и савијају се из лисне розете на доле.

Већи примерци су лепи и сами, али су , уколико су мањи, прави украс испод високих драцена.

За гајење има мале захтеве. Врло је издржљива и отпорна. Може да успева и у сеновитим деловима стана чиме се ретко која собна биљка може похвалити. Како јој полусенка највише одговара, од директног сунца страда (листови почињу да жуте).

Треба је обилно заливати (сваког дана), а орошавати је само у јутарњим часовима.

Не одговара јој сув ваздух па је потребно поставити што даље од извора топлоте.

Кад је земља у питању, нема посебне захтеве.

Лако се размножава делењем жбуна, заједно са делом корена и бочним изданцима.

Када се на изданку развију 3-4 листа, треба га одвојити од матичне биљке и посадити у нову саксију.

 

Драгана Туцовић Баранац