Најзначајнији послови

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

04. 08. 2011

Реконструкција Ташмајданског парка

Један од најлепших и најзначајних београдских паркова скоро је потпуно обновљен. Нови парк, на старом месту - Ташмајдан, након вишемесечних обимних радова, заузеће позицију у самом врху најмодерније уређених паркова.

Два велика најмодернија дечија игралишта, фитнес на отвореном са модерним справама, специјални парковски мобилијар, музичка фонтана, ограђени део за кућне љубимце, само су неки од новитета обновљеног Ташмајданског парка, који ће бити у рангу паркова светских метропола.

Последњих шест месеци, без обзира на временске прилике, радници ЈКП „Зеленилo Београд“ и осталих јавних комуналних предузећа, као и специјализована предузећа за израду бехатона и гранита, вредно су радили на његовом уређењу. Скоро сви радови су завршени. У наредном периоду радници „Зеленила“ поставиће још 30 клупа, а на иницијативу градоначелника, због великог интересовања грађана, изградиће се још једно дечије игралиште намењено деци до 7 година, као и садња групације средњих лишћара према улици Булевар краља Александра.

Читав парк је покривен видео надзором што спречава не само уништавања, већ значајно подиже безбедност.

Потпуно су урађена два дечја игралишта са подлогом од гуме, ради безбедности деце, а могу да их користе и деца са посебним потребама. Једно од игралишта намењено је за децу мањег узраста - до 7 година, а друго за старију децу. Дечја игралишта су опремљена најмодернијим реквизитима, постављене су пењалице у облуку мреже, клацкалице, љуљашке и њихалице у облику животиња. Новина је комбинација справа са тобоганом, чега иначе нема у нашим парковима. Дечији мобилијари су шарени - веселих, пастелних боја.

Урађена је трим стаза у дужини од 500м од тартана, а на посебној издвојеној површини чија је подлога гума постављено је 17 најмодернијих справа за вежбање. Спортисти и рекреативци свакако ће уживати у овом делу парка. Такође је изграђено и 6 чесама.

Две стотине клупа, које су направљене у радионици „Зеленила“ је постављено у парку - 150 клупа је са наслоном, 30 без наслона, а такође грађани ће моћи да уживају и у двадесетак лежаљки за одмор. Централна стаза, површине око 5000 м2, изграђена је од гранита и окружује цветну алеју - такозвану цветну зону (2500м2), која се налази имеђу Београдске улице и цркве Св. Марка. Помоћне стазе изграђене су од бехатона (коцки 10x10) и заузимају површину око 9500 м2.

У централном делу парка налази се каскадна музичка фонтана од гранита. Ритам водоскока и светлосни ефекти биће усклађени са ритмом музике. Тренутно су у току завршни радови. Такође су у току и радови на надстрешници ресторана „Шанса“. У парку је новина и ограђен простор који је предвиђен за слободно пуштање паса, постављено је 11 реквизита за кућне љубимце, као и чесма.

Новитет, који је уведен приликом реконструкције санитарног објекта у Ташмајданском парку, је и рампа за лица са посебним потребама која је изведена у нивоу стаза, како би се олакшао сам приступ санитарном објекту.



Посебно је уређен кутак за пензионере, са великим шаховским пољима. Наши најстарији суграђани добили су мали павиљон (застор полуотвореног типа), где ће повремено долазити лекар и контролисати њихово здравље.

Део парка намењен је и туристима, где ће са два информативна пункта добијати брошуре и све потребне информације о граду Београду.

Да подсетимо, иницијативу за обнову централног градског парка покренули су кроз разговор представници Владе Републике Азербејџан и представници Града Београда. Реч је о донацији вредној 1. 800.000,00 евра, а пракса азербејџанске Владе је да пријатељским земљама поклања средства за обнову паркова. Такве донације улепшале су до сада паркове Букурешта, Истанбула и других европских градова.

У парку ће бити постављена два споменика – један првом председнику независног Азербејџана Гајдару Алијеву ( што је иначе пракса и у другим парковима чију је обнову финансирала азербејџанска Влада), а други - нашем истакнутом књижевнику Милораду Павићу.

Предвиђено је да се споменици поставе са једне и друге стране централне стазе Ташмајданског парка ка Београдској улици. Израду оба споменика преузела је Влада Азербејџана. Споменици ће бити високи око 3 метра и биће од бронзе, а аутор оба споменика је професор из Бакуа, вајар Натиг Алијев.

Занимљивост:

Почетком прошлог века у Ташмајданском парку у близини кафане „Мадера“, била је башта београдског књиговесца Селимира Јанићијевића. Непосредно пред одлазак у Први Светски рат, Селимир је посадио јоргован да чува његову жену Софију и њихово петоро деце. Селимир се није вратио из рата, али су његова породица и јоргован још увек ту.

Јоргован је био засађен уз десну ивицу стазе која води од Мадере ка Правном факултету, неких 15-ак метара удаљен од кафане.

У знак сећања на ову причу, као и на прошла времена, када су наши суграђани више водили рачуна о свом окружењу и живели у складу са природом, ЈКП“ Зеленило Београд“ је на том месту посадило 3 јоргована.

Историјат:


Између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра некада је био велики каменолом. Због тога је и назив овог дела Београда, данас парка, добио име Ташмајдан (на турском таш - камен, мајдан - место где се вади камен, камени мајдан). По једном старом сведочењу "може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања озидана овим овде вађеним каменом".

У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике. На Ташмајдану су спаљене мошти светог Саве чије је тело из манастира Милешеве у Београд донео Ахмедбег Оћуз, а кости спалио велики везир Синан-паша 27. априла 1594.

За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор. На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године). Кнез Милош подигао је стару цркву светог Марка како би обележио место на коме је 30. новембра 1830. прочитан хатишериф о признавању политичке самоуправе Србије и берат којим је кнез Милош признат за кнеза с наследним правом.

После коначног одласка Турака из Београда и предаје кључева Града кнезу Михаилу, Београђани су годинама на том делу Ташмајдана организовали тродневно славље.

Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас. На Ташмајдану и око њега данас налазе се бројне знамените зграде, установе и цркве - црква Св. Марка, Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотел "Метропол Палас", кафане "Мадера", "Шанса", као и зграда Радио-телевизијe Србије,...